Fermentisane namirnice sadrže probiotičke kulture koje čine mnogobrojne vrste bakterija. Te dobre bakterije prirodno nastanjuju naša creva i čine crevnu mikrofloru, a veoma su važni za zdravlje organa za varenje, ali i čitavog ljudskog organizma.

S obzirom na to da se u našim crevima nalaze i loše bakterije, gljivice i ostali patogeni mikroorganizmi, oni se u određenim okolnostima mogu razmnožiti i loše uticati na naše zdravlje, a fermentisane namirnice onda mogu biti od velike koristi.

Zato čovek odavnina kiseli razne namirnice: soju, pirinač, kokosovo mlekopečurke, voće i povrće, mleko...

Kada je reč o turšiji koju mi danas jedemo, onda su tu najčešće koriste celer, cvekla, kupus, paprika, krastavac, karfiol, paradajz, šargarepa, luk

Povrće se kiseli tako što u određenim uslovima vlage i temperature, bez vazduha, šećeri u njima se pretvaraju u kiselinu, koja ne samo što nam je ukusna, već i onemogućava rast bakterija koje uzrokuju kvarenje.

Fermentisane namirnice na taj način čuvaju skoro sve svoje osnovne nutritivne vrednosti, a dodatno su obogaćene vitaminima K i B kompleksa, kao i enzimima, dok će neka vlakna postati mekša.

Ovakve namirnice se i lakše vare.

Kiselo povrće obnavlja sluznicu creva, naročito nakon upotrebe pojedinih lekova, ili hrane koja nam ne odgovara, kao što može biti gluten, na primer.

Ovo povrće ubrzava varenje i metabolizam, tako da se preporučuje i osobama koje žele da smršaju, jer imaju i veoma malo kalorija.

Zbog znatnog sadržaja vlakana, fermentirane namirnice potiču rad crijeva.
One i jačaju imunitet jer štite nađe telo od štetnih mikroorganizama i ublažavaju upalne procese svih vrsta, piše "Alternativa za vas".

Međutim, nije svejedno kako ćete ih konzumirati. Pre svega, ne treba preterivati kada su u pitanju količine. Pola šolje seckanog kiselog povrća na dan, toliko se preporučuje. Takođe, ne treba da termički obrađivati jer na taj način gubi svoja korisna svojstva.