Ukoliko ste rešili da posadite plod oraha kako bi od njega dobili novo drvo sigurno ste naišli na brojna pitanja u vezi ovakvog načina sadnje, a ukoliko ste kao i mi pokušali da na njih odgovor potražite na internetu sigurno se vaša početna namera da "prosto" posadite orah pretvorila u jednu komplikovanu proceduru za koju ni sami niste sigurni da li je ispravna.

Intenet je prepun načina kako da posadite orah iz semena da prosto ne znate za koji da se odlučite. Neki razbijaju ljusku pre sadnje, neki ih potapaju u vodu, neki ih čuvaju mesecima u frižideru pre sadnje... A onda slede pitanja, koliki je period mirovanja ploda oraha, koliko godina je potrebno da krene da raste, na koju dubinu se sadi... 

Iz gore pomenutih pitanja, odlučili smo se da sami probamo jedan od načina i utvrdimo da li je moguće bez prevelikih komplikacija posaditi orah iz semena. Naravno uspeli smo u tome, a evo i kako!

Sadnja oraha iz ljuske korak po korak

1. Izbor plodova za sadni materijal i čuvanje do sadnje

Za sadni materijal iskoristili smo plodove oraha koje smo prikupili krajem septembra. Za naš eksperiment sakupili smo pedesetak oraha.

Sve prikupljene orahe ostavili smo u plastičnoj kofici na suvom mestu.

2. Vreme i način sadnje

Izdvojene orahe za sadnju posadili smo u nekoliko redova na dubini do 5 cm. Primetićete u našem primeru da smo plodove sadili dosta gusto ali podsećamo vas da smo mi ovo sadili kako bi isprobali a vi vaše slobodno posadite malo ređe...

Termin sadnje oraha bio je 15. novembar iste godine. Dakle, da ne bude zabune posadili smo tzv. ovogodišnje plodove oraha koje smo dva meseca pre toga prikupili ispod drveta.

3. Početak klijanja

Sredinom marta naredne godine uočili smo da su ljuske krenule da se otvaraju, a već krajem aprila izvadili nekoliko plodova koju se već pustili prve žile.

Izvadili smo ukupno četiri ploda i svi do jednog su krenuli sa rastom.

4. Nicanje

Sredinom maja nicanje je već uveliko u toku, neki od oraha su viine i do deset centtimetara iznad zemlje. Uspešnost nicanja je oko 90% od posađenih plodova.

6. Praćenje rasta novih oraha 

Nove mladice su sredinom juna izgledale ovako...

6. Nastavak

U nastavku ćemo pratiti rast naših oraha i dopuniti ovaj tekst.

Budite slobodno da u komentarima pišete o svojim iskustvima i predlozima...

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar može da bude u aktivnom ili pasivnom statusu.

Do prelaska u pasivan status dolazi iz više razloga. U nastavku možete saznati i kojih to tačno.

1) ako nosilac poljoprivrednog gazdinstva ne podnese blagovremeno zahtev za obnovu registracije;

# u tom slučaju pasivan status traje do obnove registracije za narednu godinu #

2) ako prestane neki od uslova za upis, odnosno obnovu registracije;

# u tom slučaju pasivan status traje do ponovnog sticanja uslova za upis, odnosno obnovu registracije #

3) u slučajevima neizvršavanja preuzetih obaveza kada je to predviđeno posebnim propisima kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje (ako ne otplati dospeli kratkoročni kredit ili kasni sa otplatom rate dugoročnog kredita najmanje 90 dana, odnosno zakupa za zakupljeno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i ne pridržava se drugih ugovornih obaveza po ugovoru o zakupu, ne vrati višak sredstava dobijenih na osnovu podsticaja i dr.);

# u tom slučaju pasivan status traje do otklanjanja navedenih razloga #

4) ako se utvrdi da je poljoprivredno gazdinstvo dalo neistinite podatke u zahtevu za upis, odnosno obnovu registracije ili promenu podataka u Registru, ili u zahtevu za korišćenje podsticajnih sredstava, kao i u priloženoj dokumentaciji, a ti podaci imaju uticaja na ostvarivanje prava na podsticaje;

# u tom slučaju pasivan status traje tri godine od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa #

5) u slučaju nepridržavanja propisa, i to:

– dostavljanja netačnih podataka koji se odnose na ostvarivanje prava, posle odobravanja sredstava, u postupku stalne inspekcijske kontrole,

# u tom slučaju pasivan status traje pet godina od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa #

– nepridržavanja ugovornih obaveza po ugovorima sa Ministarstvom,

– dostavljanja finansijsko-knjigovodstvenih dokumenata sa podacima koji nisu u skladu sa podnetim zahtevom i sa važećim zakonskim propisima,

– falsifikovanja dokaza koji su u vezi sa predmetom podsticaja,

– otuđenja predmeta koji je nabavljen sredstvima podsticaja kao i nečuvanja dokumentacije pre ugovorenog roka, suprotno propisu za dodelu podsticaja,

– ostvarivanja prava na podsticaje za druga lica,

– podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za istu svrhu po više propisa u tokukalendarske godine,

– ometanja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora ili onemogućavanje inspekcijske kontrole,

– korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova,

– ometanja poseda poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova,

– ometanja postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnojsvojini u zakup,

– davanja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u podzakup, odnosnoprivremeno korišćenje,

– vršenja investicionih radova na poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini ili menjanja načina njegovog korišćenja bez saglasnosti zakupodavca – Ministarstva,

– ispuštanja i odlaganja opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu i u kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje,

-korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta od prve do pete katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe,

– vršenja eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno odlaganja jalovine, pepela, šljake i drugihopasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu bez prethodno pribavljene saglasnostiMinistarstva i bez plaćene naknade za promenu namene,

– menjanja namene obradivom poljoprivrednom zemljištu u nepoljoprivredne svrhe bez plaćanja naknade za promenu namene,

– ispaše stoke na tuđem poljoprivrednom zemljištu,

– spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva ili pričinjavanje poljske štete na usevima,sadnicama, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljištu,

– privođenja poljoiprivrednog zemljišta odgovarajućoj nameni, odnosno osposobljavanjakorišćenog zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju bez projekta rekultivacije poljoprivrednogzemljišta, vršenja rekultivacije bez projekta rekultivacije poljoprivrednog zemljišta,

– korišćenja biološki nerazgradive folije na obradivom poljoprivrednom zemljištu,

– podizanja veštačkih livada na obradivom poljoprivrednom zemljištu četvrte i pete katastarskeklase, odnosno podizanja šuma na obradivom poljoprivrednom zemljištu bez prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva,

– izvođenja melioracija livada i pašnjaka, pretvaranja neobradivog poljoprivrednog zemljišta uobradivo, poboljšanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljišta bez projekta,

-menjanja namene i drugog oblika raspolaganja na zemljištu koje je preneto selima na korišćenje, izuzev izgradnje ribnjaka,

– koji se odnose na proizvodnju i promet vina, rakije i drugih alkoholnih pića i piva,

– koji se odnose na prizvodnju i promet etanola,

– koji se odnose na bezbednost hrane, zdravlja biljaka, biljnih proizvoda i propisanih objekata,koje se skladišti, seje, sadi, prizvodi, dorađuje, prerađuje i stavlja u promet,

– započinjanja upotrebe genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetičkimodifikovanih organizama u zatvorenim sistemima, namerno uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet ili gajenje u komercijalne svrhe bez odobrenja Ministarstva,

– neuništavanja otpada koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od genetički modifikovanih organizama, kao i otpada koji je nastao upotrebom genetički modifikovanih organizama uz prisustvo ovlašćenog lica tako da genetički modifikovani organizam više ne bude sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala na druge vrste.

# u tim slučajevima pasivan status traje tri godine od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa#

– nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse,nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju,

– nevršenja, po potrebi, a najmanje svake pete godine kontrole plodnosti obradivogpoljoprivrednog zemljišta i nevođenje evidencija o količini mineralnih đubriva i pesticida unetih u obradivo poljoprivredno zemljište od prve do pete katastarske klase,

– nedozvoljavanje napajanja stoke i držaocima stoke koji ne koriste pašnjake na kojima se nalaze vode za napajanje stoke, a prirodno su upućeni na iskorišćavanje vode na tim pašnjacima,

# u tim slučajevima pasivan status traje dve godine od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa #

– koji se odnose na predaju mleka,

– o obeležavanju i registraciji životinja, odnosno propisanih mera u pogledu zaštite zdravlja i dobrobiti ţivotinja.

# u tim slučajevima pasivan status traje jednu godinu od donošenja rešenja o određivanju pasivnog statusa #

6) ako se utvrdi da naslednik nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji je iz prvog naslednog reda i član je njegovog domaćinstva preduzima radnje navedene u pasusu 5) ovog teksta.

Ako se utvrdi da su se stekli uslovi za određivanje pasivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva iz uslova navedenih u pasusima 4) i 5) ovog teksta, pasivni status se određuje tom gazdinstvu i poljoprivrednom gazdinstvu koje je sa njim pravno povezano.

Ako je poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da ostvaruje mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, na koje bi imalo pravo prema posebnim propisima, niti zemljišni fond može da bude predmet upisa drugog poljoprivrednog gazdinstva. Podneti zahtev poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu za korišćenje podsticaja se odbija kao neosnovan.

Tekst kreiran na osnovu Pravilnika o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva koji je objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 17/13).